Кључна реч Stroke Of Fate

Након авиона у јединици овог пута у игри је ролерkостер у забавном парку где групица средњошколаца успева измаћи из загрљаја Смрти. За њихов је спас заслужна Венди која успева да савлада страх од ролеркостера али након визије у којој исти излеће из шина где сви путници гину у последњи час одустаје од вожње. Прати је пријатељ којег остатак задиркује због кукавичлука што доводи до тучњаве након чега је неколико младића избачено из воза. Свега неколико тренутака касније обистињује се крвава Вендина визија. Као и до сада, Смрт мора надокнадити пропуштено што резултира низом маштовитих начина умирања (не)сретника с ролеркостера. Животе колега, а с њима и сопствени може спасити једино Венди и то помоћу трагова на фотографијама које је направила те вечери. Проблем је што није сигурна како.

На почетку болног раздобља отуђивања од сопствене ћерке, Френки дуго није желео да постане близак ни са ким. Његов једини пријатељ је Скрап, бивши боксер, који се брине за Френкијеву дворану и зна да се испод грубе површине крије човек који већ 23 године готово сваког дана иде на мису тражећи опроштај који, изгледа, никако не може да добије. Тако је све док у његову дворану не уђе Меги Фицџералд. Меги никада није била богата, али тачно зна шта жели и спремна је да учини све што треба да би то и добила. Талентована је, усредсређена и има снажну вољу, а више од свега жели да пронађе некога ко ће да верује у њу. Френкију треба све осим такве одговорности, да не спомињемо ризик. Рекао је Меги грубу истину - да је престара и да он не тренира жене. Међутим, када немате другог избора, негативан одговор не представља вам ништа. Меги је сваког дана вежбала у дворани до граница издржљивости, а охрабривао ју је једино Скрап. Њена одлучност је коначно натерала Френкија да је прихвати.

Радња се одиграва у Лондону, 1904. године, а филм прати Беријев креативни пут при припреми „Петра Пана“ за даске које живот значе - од прве инспирације причом па до премијере представе у театру „Њујоршки Војвода“. То је ноћ која ће променити не само Беријев живот, већ и животе свих људи који су му блиски. У међувремену, он игра константну улогу у животима четворо деце која су му била инспирација за причу.